FANDOM


File:Matija Majar.jpg

Матија Мајар (7 фебруара 1809 - 31 јульа 1892), псевдоним Зильски, был словенски римскокатоличски духовник, језыкознавец и политичны активист, которы јест најмножеј знајемы како једин из главных панславистов и основитель идеје сјединьеној Словеније.

Житије Edit

Мајар уродил се в малом селѣ Витенче мимо Хермагора в јужној Каринтији, оногда чест Австријского Царства. Послѣ школьных лѣт в Клагенфуртѣ и в Грази он работал како духовник в словенскојезычных парохијах в Каринтији, а потом вратил до Клагенфурта, гдѣ работал како в администрацији римскокатоличској цркви. Подчас тѣх лѣт, Мајар был в контактѣ с словенскими етнографами и авторами работујучими над взродженијем словенској културы и језыка, напр. Урбан Јарник, Антон Јанежич, Матија Ахацел и Даворин Трстеньак. Под вплывом Илирского Движенија в Хрватији, звлашче словенско-хрватского поета и активиста Станко Враз, Мајар начел развивати панславистичне идеалы.

В часѣ револуције в 1848 годѣ Мајар опубликовал политичны манифест, в котором жедал објединьеније всѣх словенских крајин в једну автономичну целост под назвоју Словенија. Подчас слѣдујучих мѣсецах Мајар разработал свој манифест в програм, знајемы како Сјединьена Словенија. Вслѣд својеј радикалној поличној дѣјателности, Мајар был прѣнесены из Клагенфурта до оддальеној парохије в Хохентурнѣ (слов. Страја Вас). Послѣ десети лѣт в изолацији, Мајар прѣбывал в Москвѣ в 1867 годѣ чрез четыри тыждньи, чо причинило конфликт с црковным правительством. Потом вратил к публичному житију. Пробовал ввести Кирилицу за словенски језык, опубликовал своје етнографичне разискиванија и пропаговал своје радикалне панславистичне идеје. В 1870 имал стати професор в Одесѣ, але тој план не успѣл, тому же русска влада не впустила го в државу. Од 1885 Мајар жил в Прагѣ до својеј смрти в 1892 годѣ.

Узајемни Правопис Славјански Edit

Кромѣ активиста и духовника, Матија Мајар-Зильски был такоже једин из пионеров меджусловјанского језыка. В 1865 годѣ издал книгу «Узајемни правопис славјански - узајемна словница али млувница славјанска», в котореј не прѣдставил нового језыка, але способ посрѣдством которого Словјани могли писати "взајемно" в властном народном језыку. На основѣ сравньенија пети словјанских језыков (црковнословјанского, русского, чешского, польского и србского) избрал все формы, которе срѣд Словјанов сут најмножеј взајемне. Резултат јест много сближены к модерному меджусловјанскому језыку.

В годѣ 1864 Мајар опубликовал в својем језыку книгу «Света брата Цирил и Метод. Славјанска апостола и основательа словства славјанскога». В том језыку он такоже издал журнал «Славјан» в лѣтах 1873-1875.

Литература Edit

  • Wilhelm Baum, Matija Majar-Ziljski (1809-1892). Hermagoras, Klagenfurt 1992
  • Matija Majar, Sveta brata Ciril i Metod. Slavjanska apostola i osnovatelja slovstva slavjanskoga. Věna, 1864.
  • Matija Majar, Uzajemni pravopis slavjanski - uzajemna slovnica ali mluvnica slavjanska. Praga, 1865.
  • Jan Vit, M.Majar Ziljski i jego "Узајемнi правопiс славјанскi". Izviestija.info.
  • Запольская Н.Н. "Общеславянский" литературный язык: модели Ю. Крижанича (XVII в.) и М. Маяра (XIX в.). // Славяноведение. - М., 1996, -№ 1.- С. 83-94.

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.