Fandom

Slovianska Wiki

Меджусловјански

131pages on
this wiki
Add New Page
Talk0 Share
Latinica: Medžuslovjanski

Меджусловјански (такоже: Новословјански, Всесловјански) јест помочны словјански језык на основѣ обчесловјанских граматичных и лексичных елементов, которы служи комуникације меджу Словјанами разној народности. За не-Словјанов меджусловјански може такоже полнити едукацијну функцију. Језык јест закореньены како в старословјанском језыку тако и в различных импровизованых нарѣчијах, которыми льуди в многословјанских срѣдишчијах послуживали се чрѣз столетија. Вслѣд того меджусловјански јествује на дву уравньах: прва јест ненаучна форма спонтаничного жаргона, а друга јест научна кодификација, котору сут прѣдложили многи језыкознавци и други.[1] Все формы имајут како обчу характеристику, же разумливост без никакого прѣдньего ученија се имаје приоритет над легкостьу. Тому же меджусловјански јест зоналны језык а не народны, писајемы јест и латиницеју и кирилицеју.

Меджусловјански језык је был впрво описаны в лѣтах 1659-1666.[2] Назву «меджусловјански» је прѣдложил првы раз Игнац Хошек в 1908 годѣ.[3] Прѣдлагајемым кодом ISO 639-3 меджусловјанского јест isv.[4]

Историја Edit

File:Križanić - Gramatično izkazanje ob ruskom jeziku.png

Традицијно, меджусловјански језык бѣше близко свезаны с панславизмом. Адепти тој идеологије вѣрет, же Словјани сут једин народ, и смѣрет к ихньего културно-политичного сјединьенија. Заједно с мысльју обчеј словјанској државы је повстала такоже идеја обчего словјанского језыка. Нѣкоји мнѣли, же рольу всесловјанского језыка јест повинен играти русски, језык највеличејшеј и најмочнѣјшеј словјанској државы, матерски језык близ половины всѣх Словјанов и говоримы од јешче 15-20%. Једнакже панслависти в других словјанских крајах бојаху се росијској хегемоније и прѣдпочитаху неутралнѣјше разрѣшеније. Очевидным кандидатом бѣше староцрковнословјански или старословјански, језык близко спокрвньены с обчем прѣдком живих словјанских језыков, с долгоју историјеју в православној литургији.

Помимо тѣх цѣнностиј, црковнословјански имаше такоже проблемы: тој језык имаје богаты правопис с буквами и звуками, которе днес не сут уж користајеме, равно богату и сложену граматику и крајно архаичны словосбор, из которого многе слова не сут прѣжили в модерных језыках. Из другој страны, в црковнословјанском немаје многих слов за сучасне појетија. Же бы црковнословјански могл служити обычној комуникацији, треба је было го прво модернизовати. Резултатом тој модернизације јест знајемы под многими назвами: меджусловјански, всесловјански, новословјански или просто словјански. Можно казати, же меджусловјански начина се тамо, гдѣ старословјански кончи се.

Првым автором, которы в 1665 годѣ је написал меджусловјански граматику, јест хрватски духовник Јурај Крижанич. Он је опубликовал граматику основану главно на русском изданији црковнословјанского и на хрватском, але в менѣјшеј мѣрѣ такоже на других словјанских језыках. Крижанич је именовал свој пројект «Руски језик», же бы задоволил росијского цара.

Позднѣј, Крижаничев приклад сут наслѣдовали многи други језыкознавци и ини.[5] Најважнѣјшими срѣд них сут:

На почетку дигиталној еры туте старе пројекты бѣху забезпамечене. Једнакже с взродженијем како панславистичној идеје тако и потрѣбы комуникацијного срѣдства меджу словјанами разној народности, повстали сут нове пројекты за натуралистичны меджусловјански језык.[6][7] В 2006 годѣ је повстал груповы пројект под назвоју словиански, честично в опозицији к умѣтного характера језыка словио. Цѣльем было изтворьеније простого, неутралного језыка, которы был бы разумливы за Словјанов без прѣдньего ученија.[8] Впрво језык бѣше развиваны в трѣх различных вариантах (словиански-П, словиански-Н, словиански-С), але од 2009 года натуралистична версија называје се официално «словјански». Словјански впрво је был знајемы из интернетној газеты, Словјанска Газета.[9][10] В 2010 годѣ словјански стал знајемы благодареч статијам, которе в разных крајах појавили се в пресѣ, меджу другими на польском порталѣ Interia.pl[11], в србској газетѣ Вечернье Новости[12] и в србском изданију Reader's Digest.[13]

В 2009 годѣ је повстал такоже словиоски како усилије к сјединьенију пројектов словиански и словио. Наконец в 2010 годѣ је појавил се новословѣнскы, пројект Војтѣха Мерунки к модернизицији старословјанского језыка.[14]

Од 2011 года послѣднье три пројекты суработајут с собоју близко под назвоју меджусловјански, имајуч меджу другими обчи словник и обчу интернетну газету, Izviestija.info.[15] Хоти меджусловјански не јест јешче вполно стандардизованы, различне версије сут собѣ много подобне.

Характеристика Edit

Помимо разлик меджу пројектами и авторами, все версије меджусловјанского језыка сут собѣ много близке. Все пројекты складајут се изкльучительно из форм јествујучих на словјанској језычној области и сут основане на прѣдположенији, же словјанске језыки сут собѣ достаточно близке, же бы можны был компромисны језык, которы всаки Словјан може легко читати и разумѣти без никакого прѣдньего наученија. Једнакже мнѣнија о уравньи опрошченија сут различне. Пријмаје се, же крајно опрошченије и регуларизација, характеристичне за множинство меджународных помочных језыков, може причинити, же језык јест легчејше в ученији за не-Словјанов, але удальаје го од натуралных словјанских језыков и надаваје му прѣмного синтетичны характер.[16] Всако граматика јест легчејша од натуралных словјанских језыков; факт, же она јест основана на елементах јествујучих в многих језыках заједно, причиньаје исто «природно опрошченије». В резултатѣ, она јест једновременно легка и приближена к сложеној граматикѣ всѣх натуралных словјанских језыков.

Срѣд говорительев тых језыков јествује склонност к појманију меджусловјанского како давны или оддальены диалект властного језыка, або како сусѣдны језык близко с ним спокрвньены. Такоже само јест с писательами. Тому же можно легко вмѣшати слова и друге елементы из словјанских језыков в меджусловјански, писаније на меджусловјанском јест како бы писало се на властном језыку с додаванијем измѣн. В практикѣ всаки автор пише иначе, нѣкогда даже мѣшајуч елементы из разных меджусловјанских пројектов, але језык всѣгда јест тојже сам. В противности к умѣтным јазыкам како есперанто, меджусловјански јест развиваны од дола, од користников, а не управјены од горы.[17]

Алфабет/азбука Edit

Правописы повыших меджусловјанских пројектов сут различне, нѣкоје имајут богатѣјшу ортографију нежели друге. Једнакже все пројекты характеризује двуалфабетност, другими словами: можно их писати и латиницеју и кирилицеју. Једин из главных принципов меджусловјанского јест можност писанија на којем-либо словјанској клавиатурѣ. За то стрѣти се разне варианты, зависне од народности писательа, од јеговых властных прѣдпочитаниј и од јеговых техничных можности. Хоти немаје никакого стандардизованого правописа, близ все пројекты изходет из наступној основы:

Латиница Кирилица Варианты Изговор
A a A а [ɑ] ~ [a]
B b Б б [b]
V v В в [v] ~ [ʋ]
G g Г г [g] ~ [ɦ]
D d Д д [d]
E e Е е [ɛ] ~ [e]
Ž ž Ж ж лат. zs, zx, zh, ż, ƶ [ʒ] ~ [ʐ]
Z z З з [z]
I i И и кир. (Мајар) і [i] ~ [ji]
J j Ј ј кир. й [j]
K k К к [k]
L l Л л [l] ~ [ɫ]
LJ lj ЛЬ ль лат. ľ, l’ / кир. љ [lj] ~ [lʲ] ~ [ʎ]
M m М м [m]
N n Н н [n]
NJ nj НЬ нь лат. ň, ń, n’ / кир. њ [nj] ~ [nʲ] ~ [ɲ]
O o О о [ɔ] ~ [o]
P p П п [p]
R r Р р [r]
S s С с [s]
T t Т т [t]
U u У у [u]
F f Ф ф [f]
H h Х х лат. ch [x]
C c Ц ц [ʦ]
Č č Ч ч лат. cz, cx, ч [ʧ] ~ [tʂ]
DŽ dż ДЖ дж [ʤ] ~ [dʐ]
Š š Ш ш лат. sz, sx, ш [ʃ] ~ [ʂ]
Y y Ы ы лат. i, кир. и (Мајар: і) [i] ~ [ɪ] ~ [ɨ]
Ě ě Ѣ ѣ лат. e, ie, je / кир. е [jɛ] ~ [ʲɛ] ~ [ɛ]

Повыше буквы сут основне, але кромѣ них можно јешче стрѣтити слѣдујуче:

Латиница Кирилица Варианты Изговор
Ъ ъ нормално не пише се [ə]
Ę ę Ѧ ѧ нормално: лат. e, кир. е [jæ] ~ [ʲæ]
Ų ų Ѫ ѫ нормално: лат. u, кир. у [u] ~ [ow]
Ř ř РЬ рь лат. ŕ, rj, r’; нормално: лат. r, кир. р [rj] ~ [rʲ] ~ [r̝] ~ [r]
Ď ď ДЬ дь лат. dj, d’; нормално: лат. d, кир. д [dj] ~ [dʲ] ~ [ɟ] ~ [d]
Ť ť ТЬ ть лат. tj, t’; нормално: лат. t, кир. т [tj] ~ [tʲ] ~ [c] ~ [t]
Ś ś СЬ сь лат. sj, s’; нормално: лат. s, кир. с [sj] ~ [sʲ] ~ [ɕ] ~ [s]
Ź ź ЗЬ зь лат. zj, z’; нормално: лат. z, кир. з [zj] ~ [zʲ] ~ [ʑ] ~ [z]
Ć ć Ћ ћ лат. tj; нормално: лат. č, кир. ч [ʨ]
Đ đ Ђ ђ лат. dj; нормално: лат. , , кир. дж [ʥ]
X x КС кс нормално: лат. ks [ʥ]

Наконец в кирилици јествујут разне лигатуры (буквы прѣдставјајуче комбинације дву букв):

Лигатура Вмѣсто
Я я ја или ьа
Є є је или ье
Ї ї ји или ьи
Ю ю ју или ьу
Ѩ ѩ јѧ или ьѧ
Ѭ ѭ јѫ или ьѫ
Щ щ шч или шт

Граматика Edit

Тому же меджусловјански језык не јест стандардизованы, или јест стандаризованы многократно од разных льудиј, сут разлики в граматикѣ, которе тежко јест умѣстити в једној табели. Нѣкоје пројакты имајут граматику близ идентичну к старословјанској, друге имајут выше опрошчену граматику. За то треба подчркнути, же парадигмы пониже не сут јединым правильным способом писанија меджусловјанского, але сут повстали како компромис на основѣ сравньенија различных пројектов, главно словиански и новословѣнскы.[18]

Именники Edit

Именники имајут три роды (мужски, женски, срѣдньи) и два числа (јединствено число и множствено число); нѣкоје пројекты, звлашче старѣјше, подавајут такоже двојно число. Тако само, како все словјанске језыки кромѣ болгарского и македонского, меджусловјански имаје шест падежев:
1. именительник (номинатив)
2. винительник (акузатив)
3. родительник (генитив)
4. дательник (датив)
5. творительник (инструментал)
6. мѣстник (локатив)

Кромѣ того, чест словјанских језыков, а такоже меджусловјанских пројектов, имаје звательник (вокатив) како седмы падеж. Хоти звательник не јест правдивы падеж, обычно јест подаваны в табельах с склоньенијами. Звательник јествује једино в падѣ мужских и женских именников в јединственом числѣ.

Склоньенија Edit

В принципѣ меджусловјанске именники имајут четыри или пет склоньениј:

  • Именники мужского рода не имајут кончины в именительнику. Различаје се меджу тврдыми и меккими кореньами, а также меджу живыми и неживыми именниками. В падѣ живых, винительник јест идентичны к родительнику, в падѣ неживых к именительнику.
  • Именники срѣдньего рода характеризујут кончины (в падѣ тврдых кореньев) или (в падѣ мекких кореньев).
  • Именники женского рода имајуче кончину . Ту такоже различаје се меджу тврдым и мекким склоньенијем. Група содрживаје такоже нѣколико именников од (напр. богини) и нѣколико мужских именников од (напр. слуга).
  • Именники женского рода кончече сугласкоју. Тута група содрживаје много именников с кончиноју -ост.
  • Атематично склоньеније поизходи из прасловјанского и јест в црковнословјанском, але в сучасных језыках оно јест сравньено с регуларными склоньеньами. Меджусловјанске пројекты подходет различно к тому склоньенију. В обче тематично склоньеније содржује именники всѣх трѣх родов, главно срѣдньего рода:
    • срѣдньего рода категорије -ме/-мен-, напр. име/имене
    • срѣдньего рода категорије -е/-ет-, содрживајуче главно дети и младе животне, напр. теле/телете
    • срѣдньего рода категорије -о/-ес-, редка група содрживајуча једино нѣколико слов, напр. небо/небесе
    • мужского рода на -ен, напр. камен/камене
    • женского рода на -ов, напр. црков
    • женского рода на -и/-ер-, напр. мати

В падѣ атематичных именников всѣгда јест можност склоньенија сугласно регуларным взорам: име/имена, теле/телета, небо/неба, камень/каменьа, црков/цркви, мати/матери.

Склоньеније именников
  мужски род срѣдньи род женски род атематично склоньеније
тврде, живе тврде, неживе мекке, живе мекке, неживе тврде мекке -а, тврде -а, мекке м. с. ж.
јединствено число
И. брат дом муж крај слово морье жена земја кост камен име мати
В. брата дом мужа крај слово морье жену земју кост камен име матер
Р. брата дома мужа краја слова морьа жены земје кости камене имене матере
Д. брату дому мужу крају слову морьу женѣ земји кости камени имени матери
Т. братом домом мужем крајем словом морьем женоју земјеју костју каменем именем матерју
М. братѣ домѣ мужи краји словѣ морьи женѣ земји кости камени имени матери
З. брате доме мужу крају слово морье жено земјо кост(и) камен(и) име мати
  множствено число
И. брати домы мужи краје слова морьа жены земје кости камени имена матери
В. братов домы мужев краје слова морьа жены земје кости камени имена матери
Р. братов домов мужев крајев слов морј) жен земј) костиј каменев имен материј
Д. братам домам мужам крајам словам морьам женам земјам костим каменам именам матерам
Т. братами домами мужами крајами словами морьами женами земјами костими каменами именами матерами
М. братах домах мужах крајах словах морьах женах земјах костим каменах именах матерах

Најмного меджупројектных разлик јест в падѣ мѣстника у мужских и срѣдньих слов в јединственом числѣ. Послѣ к, г или х најлѣпѣј јест писати кончину вмѣсто -е/-и. Тому же сут три разне кончины (-ѣ -и -у), сут такоже разне опрошченија, напр. всѣгда , всѣгда , и т.д.

Придавники Edit

Придавники всѣгда сут регуларне. Родом, числом и падежем сугласет с именником, а обычно сут писајеме прѣд ним. Склоньеније јест једно, але сут два взоры: тврды и мекки. В колумнѣ мужских именников подане сут прво живе, а потом неживе.

Склоньеније придавников
  тврды взор мекки взор
м. ср. ж. м. ср. ж.
јединствено число
И. добры добро добра свѣжи свѣже свѣжа
В. доброго/добры добро добру свѣжего/свѣжи свѣже свѣжу
Р. доброго доброго доброј свѣжего свѣжего свѣжеј
Д. доброму доброму доброј свѣжему свѣжему свѣжеј
Т. добрым добрым доброју свѣжим свѣжим свѣжеју
М. добром добром доброј свѣжем свѣжем свѣжеј
  множствено число
И. добри/добре добре добре свѣжи/свѣже свѣже свѣже
В. добрых/добре добре добре свѣжих/свѣже свѣжа свѣже
Р. добрых свѣжих
Д. добрым свѣжим
Т. добрыми свѣжими
М. добрых свѣжих

Не всаки пројект различаје меджу тврдым и мекким склоньенијем. Јест такоже можност писанија напр. добрего вмѣсто доброго или свѣжого вмѣсто свѣжего.

Присловники и ступньованије Edit

Из придавника твори се присловник, измѣньајуч кончину -ы/-и на : добро, свѣжо.

Вторы ступень придавников твори се с помочју кончины -ѣјши (присловник -ѣј или -ѣје): слабы > слабѣјши (добры ступньује се нерегуларно: лѣпши или лучши).

Третьи ступень твори се додавајуч прѣдрастку нај- к првому или к второму ступньу: најслабы или најслабѣјши (присловник најслабо или најслабѣј(е)).

Заименники Edit

Особне заименники Edit

Особне (персоналне, личне) заименники скланьаје се како в табели:

Особне и рефлексивне заименники
јединствено число множствено число рефлексивны
1. особа 2. особа 3. особа 1. особа 2. особа 3. особа
м. ср. ж.
И. ја ты он оно она мы вы они
В. мене (ме) тебе (те) јего ју нас вас их себе (се)
Р. мене тебе јего јеј себе
Д. мнѣ (ми) тобѣ (ти) јему јеј нам вам им собѣ (си)
Т. мноју тобоју ним ньу нами вами ними собоју
М. мнѣ тобѣ ним ньеј нас вас них собѣ

Прѣд прѣдложником особне заименники третьеј особы имајут протетичну н-: од ньего, без них.

Присвојительне заименники Edit

Присвојительне (посесивне) заименники сут мој, твој, наш, ваш и свој, а такоже чиј, нѣчиј, ничиј и т.д. В падѣ заименников третьеј особы користаје се або родительник јего, јеј, их, або присвојетельне формы јегов, јејин, ихньи. Все присвојительне заименники скланьајут се како придавники меккого взора.

Указательне заименники Edit

указательне (демонстративне) заименники могут быти различне. Универсалным указательным заименником јест тој. Хочемо ли различати меджу близкостьу и удальеностьу, тогда сут двѣ можности: сеј за близкост а тој за удальеност, або тутој за близкост, а тамтој за удальеност. сеј јест старословјански заименник, которы јест оставил слѣды в всѣх словјанских језыков, але помимо того може быти неразумливы за многих.

Сеј и тој сут одповѣдники меккого и тврдого взора; тутој и тамтој сут склоньене како тој.

Склоньеније указательных заименников
  тој сеј
м. ср. ж. м. ср. ж.
јединствено число
И. тој то та сеј се са
В. того, тој то ту сего, сеј се су
Р. того того тој сего сего сеј
Д. тому тому тој сему сему сеј
Т. тым тым тоју сим сим сеју
М. том том тој сем сем сеј
множствено число
И. ти, те те те си, се се се
В. тѣх/тых, те те те сих, се се се
Р. тѣх/тых сих
Д. тѣм/тым сим
Т. тѣми/тыми сими
М. тѣх/тых сих

Пытательне заименники Edit

Пытательне (интеррогативне) заименники сут кто за особы и чо/што за прѣдметы. Сут такоже придавники которы (или кторы або кој) и каки (или јаки).

Склоньеније пытательных заименников
  кто чо/што
И. кто чо, што
В. кого чего
Р. кому чему
Д. кого чо, што
Т. ким чим
М. ком чем

С помочју пытательных заименников твори се такоже чест означительных и неозначительных заименников, напр. нѣкто, ничо, всаки, инако.

Односительне заименники Edit

Односительне (релативне) заименники сут три:

  • Најчестѣј стрѣчаны јест которы (или кторы) - склоньены како придавник
  • Можны јест такоже јужнословјански кој - склоньены како мој
  • Користајемы јест такоже нѣчо архаичны иже - в именительнику всѣх родов и числ, в других падежах склоньены како форма он + -же (иже, јегоже, јемуже и т.д.).

Числовники Edit

Основне чįсловники сут: 1 - једин/једна/једно, 2 - два/двѣ, 3 - три, 4 - четыри, 5 - пет, 6 - шест, 7 - седм, 8 - осм, 9 - девет, 10 - десет. Выше числовники твори се додавајуч -надсет (11-19), -десет (20-90) и -сто (200-900). Кончину -сто можно скланьати или не: двасто/тристо/петсто и двѣстѣ/триста/петсот оба сут правильне.

Склоньеније јест како в слѣдујучеј табели. Все числовники од 5 до 99 скланьаје се како именники типа кост или придавники меккого взора.

Склоньеније числовников
  1 2 3 4 5
м. ср. ж. м./ср. ж.
И.. једин једно једна два двѣ три четыри пет
В. једин једно једну два двѣ три четыри пет
Р. једного једној дву (двох, двѣх) трѣх четырѣх пети (петих)
Д. једному једној двѣма (двом, двѣм) трѣм четырѣм пети (петим)
Т. једным једноју двѣма (двома) трѣма четырми петьу (петими)
М. једном једној дву (двох, двѣх) трѣх четырѣх пети (петих)

Редне числовники твори се додавајуч до основных числовников (петы, седмы, деветдесеты), с изкльученијем првы, вторы/други, третьи, четврты. Числовник сто имаје або стоты або сотны. Повыше 999 додаваје се кончину -ны: тысечны, милионны и т.д.

Уламки (фракције), с изкльученијем слова пол (половина, половица) твори се додавајуч кончину -ина до редных числовников: третьина, четвртина, петина и т.д.

Сборне числовники: двоје, троје, четверо, петеро, шестеро, седмеро и т.д. Тута група содрживаје такоже обоје. Можно користати је за групы с мужами и женами (двоје студенов), за групы льудиј или животных неозначеној плоти (осмеро льудиј, троје телет), за прѣдметы, которе нормалны сут в парѣ (двоје рукавиц) и за слова, которе једино имајут формы в множственом числѣ (двоје двериј). Сборне числовники сут слѣджене од родительника множственого числа, хоти могут такоже быти без именника (мы обоје, забава в троје).

Множительне числовники: једины, двојны, тројны, четверны, петерны, шестерны и т.д. Из кореньев тутых числовников можна творити глаголы: подвојити, разтројити и т.д. Друга категорија множительных числовников сут присловники, которе додавајут -кратно к основному числовнику: једнократно, двакратно, трикратно, многократно, нѣколикократно и т.д.

Различајуче числовники значут: X разне роды нѣчего. Стара форма јест двој, трој (склоньене како мој), але јаснѣјше и честѣј користајеме сут: двојаки, тројаки, четвераки, петераки, коликораки и т.д. Како присловники (тројако) значет "X способами".

Из числовников можно творити именники, на приклад в падѣ автобусној линије, радиовој или телевизијној стације, банкнота, играшној карты или школьној оцѣны, користаје се кончину -ка: јединка, двојка, тројка, четверка, петка и т.д.

Глаголы Edit

Вид Edit

Како все словјанске језыки, меджусловјански различаје меджу глаголами совршеного и несовршеного вида. совршены вид означаје, же акција јест, бѣше или буде укончена и концентрује се на резултатѣ тој акције, не на самом пробѣганији. В падѣ несовршеного вида акција в даној хвильи трваје или повтарьаје се. Ако ли глагол прѣдставјаје движеније, совршены вид означаје конкретны смѣр, а несовршены вид означаје, же немаје смѣра.

Глаголы без прѣдрастки обычно сут несовршене. Множинство несовршеных глаголов имајут такоже совршены одповѣдник, близ всѣгда в формѣ прѣдрастки:
дѣлати ~ сдѣлати
чистити ~ изчистити
писати ~ написати

Прѣдрастка често измѣньаје значеније и за то потрѣбне сут такоже «вторне» несовршене глаголы, т.ј. створьене на основѣ совршеного глагола. Ихнье творьеније дѣје се регуларно:

  • -ати > -ывати (напр. записати ~ записывати, доказати ~ доказывати)
  • -ити > -јати, при чем самогласка в кореньи продолжаје се (напр. направити ~ направјати, позволити ~ позвальати, опростити ~ опрашчати)

Нѣкоје пары сут нерегуларне, напр. назвати ~ называти, пријдти ~ приходити, подјети ~ подимати.

Коренье Edit

Часованије глаголов јест ноторично сложено в словјанских језыках. Меджусловјански опрашчаје тој систем тако, же бы были двѣ класы: слова на -ити и остале. Кромѣ того треба запаметати, же глаголы имајут два коренье: првы служи творьенију инфинитива, прошлого часа, кондиционала, прошлых причестиј и глагольного именника, вторы служи творьенију сучего часа, разказника и сучих причестиј. Најчестѣј можно те два коренье регуларно изтворити на основѣ инфинитива:

  • првы корень јест равны инфинитиву минус кончину -ти: дѣлати > дѣла-, просити > проси-, нести > нес-. В падѣ глаголов на -сти, корень такоже може кончити на т або д, напр. вести > вед-, гнести > гнет-.
  • вторы корень складаје се из дву клас:
    • прва класа кончи с на сугласкѣ и содрживаје все глаголы кромѣ многосложных глаголов на -ити
      • глаголы на -ати обычно имајут -ај-: дѣлати > дѣлај-
      • глаголы на -овати имајут -уј-: ковати > куј-
      • глаголы на -нути имајут -н-: тегнути > тегн-
      • једносложне глаголы имајут -ј-: пити > пиј-, чути > чуј-
      • у глаголов, которе имајут првы корень на сугласкѣ, вторы корень јест идентичны к првому: нести > нес-, вести > вед-
    • втора класа содржује многосложне глаголы на -ити (и множинство глаголов на -ѣти: просити > прос-и-, видѣти > вид-и-

Јествујут такоже смѣшане глаголы, у которых не можно регуларно творити второго кореньа на основѣ првого, напр. писати > пиш-, спати > спи-, звати > зов-. В таких падах треба научити се второго кореньа оддѣльно.

Часованије Edit

Основными кончинами в часованију сут слѣдујуче:

  • Сучи час: -у, -еш, -е, -емо, -ете, -ут в првој и -ју, -иш, -и, -имо, -ите, -ет в второј класѣ.
  • Просты прошлы час (како в русском): м. , ж. -ла, ср. -ло, мн.ч. -ли; или:
  • Сложены прошлы час (како в јужнословјанском):
    • Имперфект: -х, -ше, -ше, -хмо, -сте, -хут
    • Перфект: м. , ж. -ла, ср. -ло, мн.ч. -ли + сучи час глагола быти
    • Плусквамперфект: м. , ж. -ла, ср. -ло, мн.ч. -ли + прошлы час глагола быти
  • Кондиционал: м. , ж. -ла, ср. -ло, мн.ч. -ли + кондиционал глагола быти
  • Будучи час: будучи час глагола быти + инфинитив
  • Разказник: -Ø, -мо, -те послѣ ј и -и, -имо, -ите послѣ другој сугласки

Причестија (партиципы) твори се тако:

  • Активно суче причестије: -учи в првој и -ечи в второј класѣ (присловник: -уч, -еч)
  • Пасивно суче причестије: -емы в првој и -имы в втворој класѣ
  • Активно прошло причестије: -вши послѣ самогласки и -ши послѣ сугласки (једино присловники)
  • Пасивно прошло причестије: -ны послѣ самогласки, -ены послѣ сугласки. Једносложне глаголы (кромѣ тѣх на -ати) имајут -ты. Глаголы на -ити имајут -јены.

Наконец глагольны именник твори се на основѣ пасивного прошлого причестија, замѣньајуч кончину на -ије.

Приклады Edit

Прва класа (дѣлати)
сучи час прошли час перфект плусквамперфект кондиционал будучи час разказник
ја дѣлају дѣлах јесм дѣлал(а) бѣх дѣлал(а) бых дѣлал(а) буду дѣлати
ты дѣлајеш дѣлаше јеси дѣлал(а) бѣше дѣлал(а) быс дѣлал(а) будеш дѣлати дѣлај
он
она
оно
дѣлаје дѣлаше је дѣлал
је дѣлала
је дѣлало
бѣше дѣлал
бѣше дѣлала
бѣше дѣлало
бы дѣлал
бы дѣлала
бы дѣлало
буде дѣлати
мы дѣлајемо дѣлахмо јесмо дѣлали бѣхмо дѣлали быхмо дѣлали будемо дѣлати дѣлајмо
вы дѣлајете дѣласте јесте дѣлали бѣсте дѣлали бысте дѣлали будете дѣлати дѣлајте
они дѣлајут дѣлаху сут дѣлали бѣху дѣлали бы дѣлали будут дѣлати
инфинитив дѣлати
активно суче причестије дѣлајучи (-а, -е), присловник: дѣлајуч
пасивно суче причестије дѣлајемы (-а, -о)
активно прошло причестије дѣлавши
пасивно прошло причестије дѣланы (-а, -о)
глагольны именник дѣланије
Втора класа (хвалити)
сучи час прошли час перфект плусквамперфект кондиционал будучи час разказник
ја хвальу хвалих јесм хвалил(а) бѣх хвалил(а) бых хвалил(а) буду хвалити
ты хвалиш хвалише јеси хвалил(а) бѣше хвалил(а) быс хвалил(а) будеш хвалити хвали
он
она
оно
хвали хвалише је хвалил
је хвалила
је хвалило
бѣше хвалил
бѣше хвалила
бѣше хвалило
бы хвалил
бы хвалила
бы хвалило
буде хвалити
мы хвалимо хвалихмо јесмо хвалили бѣхмо хвалили быхмо хвалили будемо хвалити хвалимо
вы хвалите хвалисте јесте хвалили бѣсте хвалили бысте хвалили будете хвалити хвалите
они хвалет хвалиху сут хвалили бѣху хвалили бы хвалили будут хвалити
инфинитив хвалити
активно суче причестије хвалечи (-а, -е), присловник: хвалеч
пасивно суче причестије хвалимы (-а, -о)
активно прошло причестије хваливши
пасивно прошло причестије хвальены (-а, -о)
глагольны именник хвальеније

Когда в второј класѣ корень кончи се на с, з, т, д, ст, зд и кончина начинаје се од -ј-, изступајут слѣдујуче измѣны:

  • просити: прос-ју > прошу, прос-јены > прошены
  • возити: воз-ју > вожу, воз-јены > вожены
  • тратити: трат-ју > трачу, трат-јены > трачены
  • слѣдити: слѣд-ју > слѣджу, слѣд-јены > слѣджены
  • чистити: чист-ју > чишчу, чист-јены > чишчены
  • јездити: језд-ју > јежджу, језд-јены > јежджены

Варианты Edit

В часованији глаголов јест много вариације. Често стрѣтиме сут слѣдујуче:

  • В првој класѣ вмѣсто -аје- користаје се скрачену форму -а-: ты дѣлаш, он дѣла и т.д.
  • Вмѣсто кончины в првој особѣ (ј.ч.) користаје се -(е)м: ја дѣлам, ја хвалим, ја несем.
  • Вмѣсто кончины -мо в првој особѣ (мн.ч.) користаје се -ме: мы дѣла(је)ме, мы хвалиме.
  • Вмѣсто кончины -хмо в имперфектѣ користаје се -смо или архаичнѣјше -хом.
  • Вмѣсто склоньеного часованија глагола быти в кондиционалѣ (бых, быс...) користаје се всѣгда бы: ја бы писал(а), ты бы писал(а) и т.д.
  • В глагольном именнику можно такоже писати -је вмѣсто -ије: дѣланье, хвальенье.

Нерегуларне глаголы Edit

Нѣкоје глаголы имајут нерегуларно склоньеније:

  • быти: формы како повыше
  • дати, јести и вѣдѣти имајут в сучем часѣ: дам, даш, да, дамо, дате, дадут; јем, јеш...; вѣм, вѣш...
  • идти имаје нерегуларны Л-причестије: шел, шла, шло, шли.

Референције Edit

  1. Ladislav Podmele, Revolucija v istoriji interlingvistiki.
  2. М.И. Исаев, Словарь этнолингистическиж понятий и терминов (Москва, 2001), стр. 85-86.
  3. Л.П. Рупосова, История межславянского языка, v: Вестник Московского государственного областного университета (Московский государственный областной университет, 2012 но. 1, стр. 55.
  4. http://www.sil.org/iso639-3/chg_detail.asp?id=2012-146&lang=isv
  5. Умѣле словјанске језыки
  6. Tilman Berger, Vom Erfinden Slavischer Sprachen, в: M. Okuka & U. Schweier, red., Germano-Slavistische Beiträge. Festschrift für P. Rehder zum 65. Geburtstag (München, 2004, ISBN 3-87690-874-4), стр. 25.
  7. Tilman Berger, Panslavismus und Internet, 2009, стр. 37.
  8. Бојана Барловац, Creation of 'One Language for All Slavs' Underway. BalkanInsight, 18 фебруара 2010.
  9. Н. М. Малюга, "Мовознавство в питаннях і відповідях для вчителя й учнів 5 класу", в: Філологічні студії. Науковий вісник Криворізького державного педагогічного університету. Збірник наукових праць, випуск 1 (Кривий Ріг, 2008, ISBN 978-966-17-7000-2), стр. 147.
  10. Алина Петропавловская, Славянское эсперанто. Европейский русский альянс, 23 јунија 2007.
  11. Ziemowit Szczerek, Języki, które mają zrozumieć wszyscy Słowianie. Interia.pl, 13 фебруара 2010.
  12. Марко Прелевић, Словијански да свако разуме. Вечерње Новости, 18 фебруара 2010.
  13. Гордана Кнежевић, Slovianski bez muke. Reader's Digest Srbija, јуниј 2010, стр. 13-15.
  14. Vojtěch Merunka, Jazyk novoslovienskij (Praga 2010, ISBN 978-80-87313-51-0).
  15. http://www.izviestija.info
  16. Трошки про штучні мови: панслов'янська мова. Народна Правда, 22 августа 2009.
  17. Панславизм не умер окончательно. CNews.
  18. Честично обработаны на основѣ статије: Založeňja za medžuslovjanski jezyk. Izviestija.info, 29 јануара 2012.

Внѣшнье линки Edit

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.