| Latinica: Todor Živkov |
Живков в 1963 годѣ в Нѣмечкој Демократичној Републикѣ
Тодор Христов Живков (булгарски: Тодор Христов Живков) (Правец, 7 септембра 1911 - Софија, 5 августа 1998) - булгарски политик и комунистичны активист. Чрѣз 35 лѣт, он је был водж Булгарској Народној Републики. Он је был најдолго владајучи водж Взходного Блока и једин из најдолго владајучих некральевских воджев в историји.
Житије[]
Живков је был член Булгарској Комунистичној Партије од 1932 года. В 1942 годѣ је стал член Софијского Областного Комитета, а в 1948 член Централного Комитета. В лѣтах 1948-1949 он је был првы секретар Градского Комитета в Софији. В лѣтах 1950-1951 Живков је был секретар ЦК и член-кандидат Политбјура ЦК БКП.
В часѣ десталинизације Живков је заступил Вълко Червенкова како првы секретар БКП. До 1962 года је побѣдил над фракцијами Червенкова и премиера Антона Југова. В 1962, послѣ избавјенија всѣх противников из партије, Живков је стал премиер. В лѣтах 1971-1989 је был такоже прѣдсѣдатель Државного Совѣта. В априлѣ 1965 года Живков је избѣгл конспирацију срѣд воджев партије и армије, намѣрьајучу про-китајски пуч.
На половинѣ шестидесетых лѣт Живков је прѣдложил Хрушчеву, же бы Булгарија стала чест СССР. Кромѣ того, Живков јест започетковал огромну националистичну кампанију к булгаризацији туречского меншинства, числечего 1,2 млн льудиј, котори бѣху позывани к емиграцији. В маји 1989 года, Живков је наказал изгнаније множинства булгарских етничных Турков и са репресија причинила, же 310 тыс. льудиј сут избѣгли из краја. Благодареч својим акцијам Живков имаше многих врагов, меджу другими премиер Георги Атанасов, министр внѣшньих дѣл Петар Младенов и такоже водж Совѣтского Сојуза, Михаил Горбачев, которы рѣшил избавити се Живкова.
В новембрѣ 1989 Живков је был принуджены к уступјенију из всѣх полньеных од ньего функциј. Два мѣсеци позднѣј, в јануарѣ 1990 года, Булгарска Народна Республика и комунистичны систем сут прѣстали јествовати. В томже мѣсеци, Живков је был арештованы и в 1992 годѣ осуджены к седми лѣт в везенији за проневѣрьеније државных пенезев. С обзиром на старост и злы стан здравија, он је прѣбывал в домовым арештѣ. В августѣ 1998 года Живков је умрѣл од пневмоније и все обвиньенија против ньему сут одметане.